СПЦ данас слави Митровдан, празник посвећен великомученику Димитрију Солунском
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вјери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму. Свети Димитрије Солунски био је антички комадант из трећег вијека, мучен и погубљен због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за вријеме цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство. Када је цар чуо да је солунски заповједник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, гдје је мучен и погубљен.
Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна. По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се вјерује у љековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије "бдио над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа".
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. вијеку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим мјестима на овај дан одржавају се завјетине. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом.
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снијег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла, а важи и обрнуто - лијепо вријеме на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на прољеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека "Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак".
У народу се вјерује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом - да на тај дан није добро прекоравати дјецу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква цијеле године.