Тајна урезана у дрво: Француски лутиер у Бањалуци (ВИДЕО)
Ови програми усредсређени су на ручну израду, рестаурацију и акустику гудачких инструмената.
Најпрестижније школе и факултети за градитеље виолина у Европи налазе се у Италији, Француској, Њемачкој и Великој Британији. Захваљујући организаторима "А Стринг феста", Бањалука је имала част да угости једног стручњака из ове области, са веома богатим искуством.
Николас Брунел веома рано је почео да се интересује за музику, посебно за виолину, на којој свира од пете године. Већ са 12 година заинтересовао се за израду овог иструмента, а касније завршио националну француску школу, смјештену у историјском центру француског градитељства виолина, Миркуру.
Израда виолине сматра се врхунцем занатског рада са дрветом, тзв. лутиерства. Иако процес захтијева стотине сати прецизног рада, мајстори су сагласни да најтежи дио није само физичко резбарење дрвета, већ контрола акустике и постизање врхунског тона. Сходно томе, лутиер мора посједовати знање столара, акустичара, физичара и умјетника.
Николас Брунел, градитељ виолина каже да је најважније да не траже звук.
- Морам да пронађем звук музичара, морам да пратим његов начин размишљања. Као и у већини занимања, морамо то прилагодити наручиоцу. Морамо да нађемо начин да га усрећимо. Ако није задовољан инструментом, који смо за њега направили, може да чека на сљедећи. Он оставља депозит, јер је, као музичар, укључен у израду инструмента и кад је инструмент готов, испроба га и ако, јер и то се дешава, ако није задовољан моделом и осјећајем који му пружа, мора да чека на сљедећи инструмент, а наш је задатак да задовољимо његове захтјеве, јер он плаћа за то. То је теже него куповина аутомобила, али увијек нађемо рјешење, увијек направимо одговарајући инструмент - каже Брунел.
Николас је посебно инспирисан старим италијанским мајсторима, чије моделе најчешће израђује. Тврди да су они прије три вијека постигли савршанство, које не треба мијењати.
- Израда виолина почела је у Италији, у 17. вијеку. Много можемо да научимо од тих старих мајстора, јер су они тад имали више знања, него што га ми сад имамо. Знали су математику, геометрију и много других ствари, које данас не користимо. Тачно су знали величину појединих дијелова, да би се савршено уклопили и да би инструмент добио савршен облик и морамо да учимо од њих - истакао је он.
Николасова велика посвећеност изради гудачких инструмената вишеструко је награђивана.
- Освојио сам бронзану медаљу за виолину, затим специјалну награду музичара за звук виоле, прије три године. Једна од мојих виола освојила је 5. мјесто, на једном од посљедњих такмичења, на којима сам учествовао. Пријављивао сам се на такмичења, јер ми је то био подстицај у раду. Такмичења постоје и због тога, не само због резултата, јер кад желите да се такмичите у нечему, приморавате себе да будете све бољи, тако да заиста волим да учествујем у оваквој врсти такмичења - каже Брунел.
Иако је конкуренција међу градитељима виолина у Француској велика, Николас се убраја међу траженије, не само због квалитета свог рада, него и свестраности. Три године у Паризу је похађао радионице Бернара Сабатиера, на којима се базирао на поправци и подешавању виолина, а затим је, у Монпељеу, као асистент Фридриха Албера, осам година радио на изради нових виолина.
- У Француској има много људи, који су одлични у нашем послу и не бих рекао да се разликујем од других, али нема много људи који раде обоје: рестаурацију, али квалитетну рестаурацију инструмената и у исто вријеме, израђују нове инструменте. У Француској нас има десет, а у свијету мање од пет одсто - казао је он.
На питање да ли је теже израђивати нове инструменте или рестаурирати старе, Николас не може да се одлучи. Каже да је обоје подједнако изазовно.
- Заиста волим да израђујем нове инструменте, за то сам се, прије свега, школовао. Мало касније сам открио рестаурацију и прилично је изазовно када имате веома вриједан инструмент пред собом. Када радите на старим италијанским виолинама, које су веома скупе и јединствене, морате да будете веома пажљиви и да посветите много пажње сваком детаљу, јер муштерија захтијева висок квалитет рада. Не смијете погријешити, јер немате за то прилику, сваки потез мора бити исправан и рад на таквим инструментима захтијева много размишљања, много посла, тако да обоје може да буде веома изазовно - наводи Брунел.
За домаће виолинисте Николасов долазак у Бањалуку много је значио. Искористили су прилику да поправе своје инструменте, али и да науче нешто ново.
- Наравно да то што сам овдје, помаже људима да добију сервис за своје инструменте. Ипак, овдје сам само четири дана, па је ово за мене много посла, али то је сјајно, јер сам због тога овдје и дошао. Волим изазове и мислим да су људи задовољни оваквом врстом сервиса, јер могу да вјерују некоме с богатим искуством. Сада већ имам 20 година искуства, знам тачно шта треба да урадим, за мене нема изненађења и мислим да људи, с којима сам радио прошле године, поново долазе да им провјерим инструменте. Мислим да то значи да вјерују у мој рад и могу да постигнем још више, тако да ми се то свиђа - казао је он.
View this post on Instagram